ОБРЕНОВАЦ, ГРАД КОЈЕГ ВИШЕ НЕМА
19.05.2014

Бобан Џинић, председник Градске општине Палилула, са екипом из Ниша учествовао у спасавању људи у Обреновцу. Само по неколико стамбених зграда, које су вириле из мутне воде, могли смо да закључимо да је ту некада био град, каже Бобан Џунић, председник градске општине Палилула који је са екипом из Ниша помагао Обреновчанима баш у време најударнијег таласа. Најпотресније и најболније делује прихват мале деце која пут од куће до сигурности проведу у наручју спасиоца.

Када смо чамцем кренули ка, некада центру града, све је било под водом. Обреновца више није било. Видели смо само кровове кућа, а по неколико стамбених зграда, које су вириле из мутне воде, могло се само наслутити да је ту некада био град, прича Бобан Џунић, председник градске општине Палилула који се у тренутку када је поплавни талас у Обреновцу био највећи, нашао на лицу места. Пут Обреновца председник Палилула Џунић кренуо је са својим сарадницима из општене, али и са искусним рониоцима Ронилачког клуба „Гусар“ из Ниша, као и са најодабранијим људима из Извиђачког одреда Школски брод Јадран. „На први позив за помоћ угроженим грађанима заједно са  групом добровољаца сам  кренуо за Обреновац “, прича Џунић. „ Све оно што смо могли да видимо до тада, преко медија, у свему се разликује од ситуације на лицу места. Наша екипа се нашла у делу града кији није доступан сниматељима. И само пробијање до Обреновца није било лако. Пролазе се многи пунктови, процедура, провера. Није могао свако да се нађе на најтежим позицијама.У међувремену сам се чуо са премијером, потом са Небојшом Стефановићем, а посебно се захављујем генералу Драгиши Симовићу из полиције, који нас је упутио до места где смо могли да помогнемо“, објашњава председник градске општине Палилула Џунић.
         
И сам долазак до места на коме се може пружити помоћ уплашеним људима, који су само за неколико минута остајали без свега, није био лак. „Слика која нас је чекала у Обреновцу не може се описати. Вода је свуда. Пролазимо неколико пунктова. Једног тренутка се налазимо на мосту који то више у није. Уз помоћ ужета прелазимо на другу страну. Вода само што не понесе мост са собом. Није то река. Она је на сасвим другој страни. Стижемо до дела града, за које они који нам показују пут, кажу да је то у близини центра. Неко од мештана је морао да крене са нема, јер се од воде не виде ограде кућа, које могу да буду опасне и да поцепају чамац, не виде се подводне опасности. Мотори се кваре, елисе се ломе, јер у мутној води не може да се види на шта чамац може да налети. Спасиоца има на све стране. Ту су специјалци из Русује, Бугарске. У раним јутарњим сатима стижу хеликоптери који извалаче људе“, сведочи Џунић о трагедији Обреновчана. А они тешка срца, када дођу спасиоци, ма колико их нестрпљиво чекали, напуштају своја огњишта под водом. Балкански је то живот. Целог века се стицало, а сада то треба напустити, отићи, оставити па макар и под водом. „И те су реакције биле прихватљиве јер су људи били у шоку. Дешавало се да су спасиоци морали да их убеђују да пођу са њима“, објашњава Џунић. „Најпотресније и најболније делује прихват мале деце и беба. Тог дана се и родила једна беба. Не знам које ће му име  дати родтељи. Можда Срећко. И када људе извуку из воде, остаје страх да ли ће сви и остати у чемцу и стићи до бедема. У сваком од спасилачких чамаца је било по десетак људи, плус спасиоци. Чамац долази до бедема и почиње искрцавање људи. Слике су потресне, али и топле, људске. Деца у наручју полицајаца. Долазе њихове мајке да их препознају и узму. Радост поновног сусрета. Ноћу је све то много теже, јер се ради све под рефлекторима, али обучени људи добро знају свој посао. Нашим рониоцима из Ниша све похвале. Понекад смо се, када зароне, плашили и за њих“, истиче Џунић.

Приоритет су људски животи, али и спасавање термоелектране у Обреновцу.Помажу људи и из Словеније. „Али, ово није крај. Борба ће се наставити и када се вода повуче. Бојим се да ће тада бити исто тешко као и сада. Материјална штета је велика, а људи ће морати да се носе и са заразним болестима. Мислим да нама то није страно. Ова земља се много пута носила са сличним проблемима и увек смо побеђивали. Срби су увек најсложнији када им је најтеже, а то се показало и сада“, закључује Бобан Џунић. Из Ниша је Бобан Џунић са тридесетак људи кренуо да помогне тамо где је било најкритичније, али је и у свом граду организовао помоћ за људе са поплављених подручја. „Ни тамо нисам заборавио на Ниш. Посебни проблем имамо са клизиштем у Габровцу.И тим људима је потребна помоћ. Комисија је већ констатовала да је угрожемо пет кућа. Једна породица је већ морала да напусти свој дом јер је због клизишта срушена помоћна зграда. Уколико грађевинска инспекција наложи њихово исељење мораћемо да их збринемо и пронађемо им смештај“, закључује Бобан Џунић, председник градске општине Палилула који је помагао Обреновчанима у најтежем тренутку. (В.Петровић, Народне новине, 19.05.2014.)